Više nego često
imamo tendenciju da kontrolišemo sve, svoju sadašnjost i budućnost, ali
jednostavno nije moguće imati kontrolu nad svime u životu. Svakako ćemo se u
životu suočiti sa poteškoćama i imati neke loše epizode koje nas mogu
obeshrabriti. Neretko neuspehe doživljavamo više nego što doživljavamo uspehe.
U ovim vremenima tame ta nada u bolju budućnost nas održava. Ljudi imaju
tendenciju da zaborave da kako ima strahova u našem životu, tako i sreće ima u
izobilju.
Kako prelazimo u ovo sledeće poglavlje sa pandemijom, moramo da izađemo iz energije straha i vratimo se u energiju vere i nade, primetno je da su mnogi još uvek veoma uplašeni, što je i razumljivo kada nam sa svih strana kažu da se zaključamo, maskiramo i sledimo „stručnjake“, koji su izgleda i sami zaglavljeni u strahu.
S obzirom na to
da je veliki deo kolektivne svesti paralizovan energijom straha koji se
neprestano hrani od strane medija i političara, povratak nade može biti veoma težak.
Jednostavno smo napadnuti velikim energetskim entitetom straha koja je na
dobrom putu da savlada naš duh i zavlada našom dušom ukoliko ne nađemo načina
da se odmaknemo od njega.
Za početak nam
je potrebno da mediji i političari počnu da govore o nadi. Ovo će nam posle
dugo vremena dati mogućnost da bez straha idemo jedni drugima, da koračamo
zajedno, da ne gledamo jedno u drugom neprijatelja već podršku i ljubav. Sve
mora početi razgovorom sa drugom osobom bez straha, polako početi sa planovima
oko zabave, radosti, smeha, duhovnosti, zdravog života.
Mnogi od nas su
bili iznenađeni kada smo videli koliki broj, inače inteligentnih ljudi, je pod uticajem
straha koji su izazvali moćnici i mediji i koji tim strahom hrane svoju decu,
porodicu i prijatelje, što i nije toliko iznenađujuće jer smo i kroz istoriju
videli da je bilo slučajeva kada su velike grupe ljudi bile toliko pod uticajem
straha da su se odrekle lične slobode i moći.
Zašto smo počeli
da radimo sve pogrešno, zašto smo dozvolili da nas taj strah obuzme?
Da li smo ikada videli porodicu sa bolesnim detetom da ga dodatno pune strahom, pa ne, prosto nam je urođeno da se obraćamo samo jezikom nade, vere i snage, da bolesnom detetu ili čoveku prirodno podižemo njihov duh i energiju jer intuitivno znamo da mi sami u nadi i veri možemo pobediti bolest. Naučno je dokazano da su nada i vera energije koje pomažu i telu i duhu da se oporave.
Moramo se
osloboditi straha i ustupiti mesto nadi i voditi se njom u svim životnim
nedaćama koje nas očekuju na našem putu, potrebno nam je da pričamo, slušamo i čujemo
o slobodi i ljubavi. Biti jedan sa Bogom i prirodom i živeti u energiji
istinske slobode.
Strah nas
sputava i drži fokusiranim na ideju nedostatka, dok nas ljubav ispunjava
pozitivnošću i pojačava naše energetske vibracije na način koji vaše
manifestacijske sposobnosti čini mnogo moćnijim.
Zato, fokusirajmo se na dobro, otvorimo se, provodimo više vremena u prirodi i zračimo dobrim i lepim mislima i ljubavlju. Tako se pobeđuje strah. Ne može nam ništa, mi smo božanska bića i postanimo konačno svesni toga.
Tačno je da
budućnost nije naša da je vidimo, ali definitivno možemo sanjati bolju i
oblikovati je na najbolji način. Da bismo stvorili lepo sutra moramo imati
pozitivan pristup i imati nadu u životu. Nada je ono što gradi našu budućnost
i podstiče nas da se pripremimo za postizanje naših ciljeva.
Нема коментара:
Постави коментар